Први чокот винове лозе на брежуљцима Фрушке Горе засађен је по жељи римског цара Марка Аурелија Проба који је био родом из тих крајева данашње Војводине. Било је то пре 1700. година.Међу фрушкогорским винима истичу се црвена и бела из Сремских Карловаца, ретког бисера српске културе и духовности, који је током неколико векова сматран за српску престоницу вина.

Према записима, фрушкогорска вина су се извозила још у 15. веку у Чешку и Пољску. Књижевник и члан бечке Академије наука Захарије Орфелин је у другој половини 18. века у Бечу штампао брошуру о винима у Срему, док је неколико деценија касније свештенство манстира Раковац, једног од 17 колико их је на Фрушкој Гори, у Будиму штампало први виноградарски приручник. То су и најстарији радови на српском језику о виноградарству и винарству у Војводини.

Фрушка Гора је подручје италијанског ризлинга, по некима чак и његова прадомовина. Под том врстом лозе је више од половине винограда на овој лепој војвођанској планини. Због географског положаја, близине Дунава, микроклиме и рефлексије сунца с површине Дунава, у овом крају грожђе раније сазрева и има који проценат више шећера у поређењу са другим виноградарским крајевима Војводине. Неко рече да су вина са Фрушке Горе са одсјајем Дунава. У сваком случају њихов буке остаје дуго на непцима.

Најпознатије винарије на територији Општине Ириг су: