Први пут у документима Ириг се спомиње 1225. године. Све до краја XV века прошлост Ирига мало је позната. Крајем XV и почетком XVI века подижу се бројни манастири који представљају највећи драгуљ иришке општине. Ириг је на својеврстан начин био „престоница фрушкогорских манастира“. Од укупно шеснаест манастира, половина се налази на територији иришке општине. Око манастира настала су скоро сва насеља данашње општине Ириг.
У време турске окупације (1526-1699), културни замах се прекида, али манастири и даље остају једини центри културе и образовања и доприносе очувању националног идентитета и свести. Посебно за те заслуге имају манастири Ново Хопово и Крушедол. У манастиру Ново Хопово 1573. године отворена је и прва школа на овим просторима. У време Велике сеобе Срба, 1690. године, ове крајеве насељава велики број Срба са јужног етничког простора – Македонија и Косово и Метохија.
Карловачким миром 1699. године, ови крајеви се ослобађају турске окупације, али њу замењује аустријска, која ће трајати до 1918. године. Ириг је и први град у Срему који 1760. године од цара Леополда добија право на држање два вашара годишње. То доприноси развоју занаства и трговине и снажењу економске моћи града.
Ириг постаје велики центар трговине и занаства и економски најзначајнији град у Срему током осамнаестог века., те је са поносом носио име „Фрушкогорска престоница“.
Око Ирига и манастира Хопово је 1770. године забележена једна ретка и по свему јединствена школа у народу позната као „Гусларска школа“ или подругљиво названа „Слепачка академија“, која је трајала више од једног века. Њу су чинили слепи гуслари који су свирали у гусле и певали епске песме.
Ко зна којим би правцима лепоте и развоја ишао Ириг да не би злосутне куге у XVIII веку, знане као „иришка куга“ јер, у то време Ириг је имао више становника него тадашњи Београд, али се после куге више никад није опоравио. Захваљујући економској снази пре куге и добијеним привилегијама од Илочког спахилука и бечког двора, материјални положај Ирига се брзо обнавља, али му је било потребно педесет година да би имао број становника који је имао пре епидемије.
Временом он постаје значајан привредни, трговачки и занатски центар. У економској оснаженој средини стварају се услови и за развој духовног живота. Подижу се школе, библиотеке, читаонице. Оснива се и прва библиотека 1829. године, једна међу најстаријим у српском народу, која носи назив „Подлушко-сремска библиотека“. Године 1842. у Иригу се оснива „Српска читаоница“, којој се припаја и раније основана библотека.
Друга половина XIX века представља почетак константног економског слабљења Ирига. Разлози су постепена изолација од главних комуникација, смањење броја трговаца и занатлија, недостатак индустријализације и појава филоксере, болести винове лозе, која је у времену од 1885. до 1895. године уништила готово све винограде, главну пољопривредну грану на овом подручју.
На прелазу из XIX у XX век почиње снажно да се развија задругарство, земљорадничко и банкарство. У Иригу је 1929. године основана „Фрушкогорска воћарско-виноградарска задруга“, која већ идуће године подиже иришки подрум. Задруга ће бити веома заслужна у обнављању производње воћа и винове лозе не само у Иригу, већ и на целом овом подручју.
И остала места иришке општине представљају праве драгуље прошлости и спадају у старија насеља у Срему.
