Историја Врдника

Врдник је старо фрушкогорско насеље, изграђен у пространом проширењу Врдничког басена. На оближњем брегу налазе се остаци тврђаве, а уз северну ивицу насеља је манастир Раваница.

Према неким подацима Врдник као насеље спомиње се у писаним изворима већ од 1315. године као Рендек, Реднук и Регниц. Један је од најстаријих и најзначајнијих средњовековних градова на територији данашње Војводине, о чему сведоче рушевине  утврђења северно од насеља Врдник, бранич-кула, коју подижу Угари да би се заштитили од турских упада. Угари су испод куле, на локацији садашњег насеља Врдник изградили јако утврђење и назвали га Рендор тј. Рендук, што значи редар (стражарско место).  Град Реднек био је средиште Сремске жупаније, а имао је статус привилегованих насеља у којима су се одржавали средњовековни сајмови. Пространа турска освајања оставила су Врдничку кулу дубоко у залеђини, па је њен војностратешки значај почетком 16. века сасвим ишчезао.

Нестанком куле Врдник је деградиран у обично село. Њега су чинила два карактеристична и јасно издвојена дела. Већи део је био на југу и то је био Врдник Село. На северу преко пута потока био је мањи део, Врднички Прњавор.

Од почетка 19. века Врдник се није много разликовао од осталих села на јужним  падинама Фрушке горе. Тада су у долини потока откривене наслаге мрког угља и почела његова експлоатација. Проналазак мрког угља у Врднику почетком 19. века и развој рудника мрког угља створило је услове за преображај тадашњег малог и тешко приступачног села Врдник у индустријску варошицу почетком 20. века, са железничком станицом, изграђеном пругом и електрификацијом места, термоелектраном, биоскопом, плесном двораном, урбанизованим колонијама (Старом и Новом Колонијом), чиновничким редом зграда. Број становника из различитих делова Европе се досељава и ова средина добија ретку специфичност мултинационалног и мултиконфесионалног обележја. Развојем рударства и ширењем насеља спојена су до тада четири одвојена дела Врдник-село, Прњавор (насеље бивших манастирских кметова манастира Раванице), Стара и Нова Колонија (рударска насеља). Насеље је постало велико али није придобило функцију значајнијег централног места.

Почетак експлоатације мрког угља 1804. године, означио је полет у развоју насеља, а престанак рада у руднику 1968. године привремену стагнацију. Појава термоминералне воде oзначила је нов просперитет у развоју. Врдник је доживео страховити ударац затварањем рудника али већ седамдесетих година граде се туристички и бањски објекти у зони угашеног рудника и на терену некадашњег рударског купатила.

Некад познат и чувен по руднику мрког угља, Врдник је данас познато бањско место са развијеном бањском функцијом.

Дуга рударска традиција у прошлости заједно са садашњом бањском функцијом места допринела је стварању  данашњег изгледа насеља.